БИБЛИОТЕКА - ХРАМ КУЛТУРЕ - РИЗНИЦА ЗНАЊА - ЖИВОТ УМОВА

Школска библиотека је основана 1977. године, а оформљена је уз помоћ Народне библиотеке „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке. Библиотекари су се од дана оснивања мењали, смењивале су се генерације ученика пред полицама књига, носећи са собом одјеке великих умова које су упознали баш овде (можда у некој књизи под инвентарним бројем 1463, која је давно расходована, али чији одјек и даље живи, не јењава, не поништава се инвентарским печатом, но јача с временом у нечијем бићу), књижни фонд се гранао и пустио неке нове књишке изданке, али идеја водиља и мисија су остали неизмењени – створити од библиотеке језгро школског живота и место сусрета ˗ сусрета с прошлошћу, која нам даје чврст ослонац у садашњости и открива путеве којима је најбоље ходити надаље, сусрета с другим народима, пределима и културама, који су нам били непознаница пре но што су оживели на страницама књига, а, најважније од свега, сусрета с најтананијим и најсуштаственијим деловима сопственог бића. Спознати себе кроз књигу је истинито, непомућено, лишено сваког привида и (само)обмана. У књизи и човек и свет и време могу да нађу свој навернији одраз. О томе сведочи људско истрајавање у томе да запише, ухвати трен свог времена и људског битисања, запита се над оним што се надвило над њим или што се ковитла или пак тихо трепери у њему....а онај други, који дође до тога, можда ће разумети, спознати, одгонетнути, препознати?! „У почетку беше реч...“ А почетак никада не смемо затрети и заборавити, и стога реч морамо оваплотити и учинити трајном. Човек то исконски зна и, иако је на многим пољима колебљив и несталан, овде не посустаје, но јој од памтивека проналази станиште: од палминог лишћа, преко камена и глинених плоча, преко папируса и пергамента, па све до хартије и новог дигиталног света у којем је и она пронашла своје место, за неке нове нараштаје, који су далеко од аналогног доба. Не може време прегазити књиге ˗ јер оне не препознају само време прошло, нити само време садашње, нити само време потоње. За њих те омеђености не постоје, јер су насушне сваком времену да би се оно сачувало и преживело.